Raport-Online

Вести из света наоружања

Ракетна фрегата класе „Котор“

Крајем седамдесетих година прошлог века, након изласка из оперативне употребе Југословенске ратне морнарице старих разарача, некадашњих британских разарача класе W (HMS Kempenfelt, у ЈРМ Р-21 „Котор“ и HMS Wager, у ЈРМ Р-22 „Пула“, појавила се потреба за пројектовањем и изградњом бродова који би преузели на себе вођење противбродске борбе. Претодно је из Совјетског Савеза набављена два велика патролна брода класе Кони, изграђена у бродоградилишту „Красный металлист“ у Зеленодолску, који у Југословенској ратној морнарици добијају имена „Сплит“ (ВПБр-31) и „Копер“ (ВПБр-32). Ова имена ће вероватно и допринети томе да ће ове бродове касније неслужбено називати „разарачима“. Након што су у реконструкцији добили лансере противбродских ракета и они постају ракетне фрегате.

Разарач ЈРМ "Сплит"
Разарач ЈРМ „Сплит“

Намена брода

Велики патролни брод (ракетна фрегата) класе „Котор“ пројектован је као брод који је требао да буде окосница ударних поморских снага југословенске ратне морнарице. Основни задаци који се постављају пред бродове ове класе били су противваздушна одбрана тактичких група и здружених тактичких састава, противбродска ракетна и артиљеријска дејства и противподморничка дејства. Одлука о градњи баш оваквог типа брода је у време доношења одлуке била сасвим оправдана – могућност дејства у уском мору, постојање низа острва иза којих се ударне поморске снаге могу заклонити пре и након извршеног ракетног удара по непријатељу.

Пројектовање и конструкција

Пројектовање бродова поверено је Бродарском институту из Загреба, који је пројекат завршио 1982. и може се рећи да се у доброј мери ослањао на претходно набављену класу Кони.

vpbr31
Велики патролни брод ВПБр-31, класе Кони, након уградње лансера противбродских ракета.

Оба брода су изграђена у бродоградилишту у Краљевици. Поринути су 1985, а у оперативу су ушли „Котор“ 29. децембра 1986, а „Пула“ две године касније, 25. фебруара 1988. Својевремено је изношен податак да је велики патролни брод класе Кони, купљен у Совјетском Савезу, коштао тадашњу Југославију 18 милиона долара, док је градња првог брода из класе „Котор“ Југославију те 1986. године коштао читавих 1100 милијарди динара.

Бродски труп класе „Котор“ дуг је преко свега 91,8 и широк 11,7 метара. Дужина трупа на конструктивној воденој линији износи 86,29 м. Са стандардним депласманом од 1250 тона, прамчани газ износи 2,8 док је на крми нешто већи и износи 3,4 м.

За израду бродског трупа употребљен је челични материјал квалитета NN-40, дебљине 3 до 15 мм, док је бродско надграђе израђено од легуре алуминијума AlMg-5.

Уградњом бочних стабилизатора, брод је добио способност пловљења по тешком мору, тако да је „Котор“ могао да плови по мору јачине до 6 степена по Бофору.

Болни стабилизатор
Бочни стабилизатор (љуљно пераје)

Погон брода

За погон брода изабрана је погонска група CODAG (COmbined Diesel And Gas), која се састоји од два дизел мотора Pielstick SEMT 12 PA 6V 280 снаге по 3648 kW и једне гасне турбине M8G, снаге 14720 kW. Брод располаже са три осовинска вода, од којих спољне покрећу дизел моторе, а централни гасна турбина, која служи искључиво за постизање максималних брзина пловљења. На крајевима бочних осовинских водова налазе се пропелери са променљивим углом закрета крилаца, док је на централном осовинском воду пропелер са фиксним кораком. Применом оваквог погона обезбеђена је максимална брзина пловљења брода од 27 чворова са гасном турбином, односно 22 чворова са дизел моторима. Пловећи економском брзином од 14 чворова, брод може да оствари даљину пловљења од 1800 наутичких миља.

Крма брода
Осовински водови и листови кормила

Наоружање

Велики патролни бродови, а касније ракетне фрегате класе „Котор“, од почетка су пројектоване као бродови за наношење ракетног удара по пловним саставима непријaтеља, тако да су од самог почетка имали противбродско наоружање у виду четири лансера противбродских ракета П-21/22 (НАТО кодна ознака SS-N-2 Styx), по две на сваком боку, које су могле да се лансирају искључиво у прамчаном сектору. Сама конструкција ракете захтевала је да брод плови у борбеном курсу како би се извео напад, пошто ракетни није било могуће задати жиро угао циља. Ракета је била максималне даљине гађања од 80 км, летела је брзином од 0,9 Маха, на висини од 25 или 50 м.

ПВО брода: ракетни систем Оса-М
ПВО брода: ракетни систем Оса-М, у основном положају (лансер увучен у силос)

Сем противбродских ракета, брод је располагао и противавионским ракетама, и то са два четворострука лансера ракета Стрела-2М (НАТО кодна ознака SA-7 Grail) и двоструким лансером ракета Оса-М, односно РЗ-13 (НАТО кодна ознака SA-N-4 Gecko).

Од противподморничког наоружања, уграђена су два лансера ракетних дубинских бомби, модела РБУ-6000, који су се налазили између прамчаног топа и надграђа, нешто издигнути.

ВПБР-34
Поглед на прамац ракетне фрегате класе Котор; уочавају се прамчани топ АК-762 и два лансера РБУ-6000, нешто издигнути у односу на раван топа.

Артиљеријско наоружање брода су сачињавали двоцевни топ АК-762, калибра 76,2мм на прамцу и два топа АК-230, калибра 30мм, уграђени на задњем делу прамчаног надграђа, по један на сваком боку и на крају, два топа калибра 20 мм, на крми брода. Према неким изворима, брод је првобитно требао да има топ АК-7762 на крми, али се одустало ради уградње хелиодрома за противподморнички Камов, од кога на крају није било ништа.

Борбени комплет убојних средстава брода чиниле су четири ракете П-21(22), 20 ракета Оса-М, 1076 граната калибра 76,2мм, 4000 граната калибра 30мм, 32 ракете Стрела-2М, 120 ракетних дубинских бомби РГБ-60, као и 16 осветљавајућих ракета 128мм „Свитац“, 54 ИЦ мамаца Барикаде

Бродски сензори

Ракетна фрегата класе „Котор“ одликовала се великим бројем сензора, врло модерних за време када је била изграђена.

Међу најзначајнијим сензорима истиче се радар површинске и ваздушне ситуације МР-302, домета око 110 км, навигацијски радар Decca RM12226, осматрачки и нишански радари система за управљање ватром 9LV-200, осматрачко-нишански радар Рис, подводни електрични локатор, детектор радарског озрачења и тд.

Ракетна фрегата 34 упловљава у тиватски „Арсенал“

Судбина

Бродови се тренутно налазе на везу у луци Бар, чекајући своју даљу судбину, која ни мало није светла Наиме, већ дуги низ година се проглашавају вишком за Морнарицу Црне Горе, што није чудно, обзиром да ови бродови захтевају велику посаду од 107 чланова, скупи су за одржавање али и експлоатацију. Поред тога, оружане снаге Црне Горе су продајом Морнаричко-техничког ремонтног завода „Сава Ковачевић“ у Тивту, или популарног тиватског Арсенала остали без капацитета за одржавање ратних бродова.

33-34
Обе ракетне фрегате класе Котор на везу у луци Бар, чекају на расплет догађаја.

Фото: paluba.info

Поделите:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *