Raport-Online

Вести из света наоружања

Извештај о стању одбране и оружаним снагама Републике Бугарске у 2019. години

Министарство одбране Републике Бугарске израдило је и бугарском Парламенту доставило Извештај о стању одбране и оружаним снагама Републике Бугарске у 2019. години. Овај документ је извештај парламенту и бугарском друштву о постигнутим резултатима у области одбрамбене политике у 2019. години.

Политика одбране Р. Бугарске се током претходне године спроводила у складу са Уставом, законима и националним стратегијским документима у области безбедности и одбране које су усвојили Народна скупштина и Савет министара. Она се заснивала на континуитету у оствареним националним приоритетима и одрживости у спровођењу обавеза које су преузете у оквиру колективне одбране НАТО и заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ. Узети су у обзир политички и друштвени процеси у суседним и регионима блиским Р. Бугарској и њихов могући утицај на безбедност земље. Настављено је са активностима на одржавању борбене способности оружаних снага и испуњавању повећаних захтева за изградњу и развој њихових способности.

Као циљеви Министарства одбране Републике Бугарске у протеклој години наведени су:

  1. повећање расхода за одбрану;
  2. модернизација оружаних снага, са фокусом на повећању националних одбрамбених способности;
  3. примена пакета циљева НАТО способности који је усвојила Бугарска;
  4. попуњавање упражњених формацијских места;
  5. припрема резервне компоненте оружаних снага и
  6. решавање проблема дефинисаног као „дефицит способности“.

Као једна од важнијих активности у току протекле године издвајају се активности на повећању атрактивности војне професије, као и стварање услова за већу мотивацију. Приходи запослених у систему одбране повећаван је другу годину заредом. Настављено је и са практичном имплементацијом визије за добровољно служење војног рока.

Безбедносно окружење – процена и закључци

Стратегијско безбедносно окружење у току 2019. године карактерисала је све већа непредвидивост, сложеност, динамичност и одрживо продубљивање процеса дестабилизације на глобалном и регионалном нивоу.

Комбинована употреба класичних и хибридних инструмената довела је до отежавања препознавања порекла и обима претњи и ризика. Тероризам, талас миграција, организовани криминал и сајбер криминал, остали су међу главним изазовима за националну и заједничку безбедност. Дошло је до продубљиваља процеса измене правних оквира на којима је заснована архитектура глобалне безбедности. Споразум о уклањању и уништењу совјетских и америчких ракета средњег и кратког домета је окончан. Сличан процес је у току када је у питању Споразум о забрани нуклеарних тестова, који прети Уговору о неширењу нуклеарног оружја. И даље постоји напетост због иранског и севернокорејског нуклеарног и ракетног програма.

Употреба хибридних утицаја углавном је усмерена на еродирајуће поверење јавности у колективну одбрану и НАТО вежбе у црноморском региону, као и на ојачано и прилагођено присуство НАТО на Источном крилу.

Енергетска сигурност и даље је један од најважнијих аспеката глобалног безбедносног окружења, а оскудица сировина и природних ресурса постаје све озбиљнији изазов. У погледу будуће диверзификације извора природног гаса и рута ка Европи, убрзано успостављање енергетских веза са суседним државама и развој регионалних инфраструктурних пројеката постају све значајнији.

ЕУ и НАТО, када је реч о Републици Бугарској, остају главни генератор стабилности и настављају да имају позитиван утицај на глобалну безбедност. У контексту континуираног прилагођавања новим стварностима, Савез је успоставио и космос као зону деловања. На нивоу савеза, главни изазови су осигурање безбедности комуникација (укључујући и 5G мреже), јачање одбрамбених способности, ширење инструмената и повећање флексибилности за суочавање са ризицима и претњама.

Ситуација у Авганистану се и даље сматра извором нестабилности, и упркос међународним напорима у мировном дијалогу између Сједињених Држава и талибана, и даље остаје висок ниво претње од радикалних покрета.

Регион Блиског Истока и Северне Африке (Сирија, Јемен, Либија и Ирак) задржао је потенцијал за политичку тензију и дестабилизацију. Ризици и претње асиметричне и хибридне природе, укључујући терористичке претње, нове таласе миграције, организовани криминал и сајбер нападе против информационе инфраструктуре, и даље су главни проблеми у региону. Упркос међународним напорима, у извештајном периоду није постигнут напредак у мировном процесу на Блиском Истоку.

Главни безбедносни изазови у црноморском региону били су стална опозиција у источној Украјини, илегална анексија Крима и недостатак напретка у „замрзнутим“ сукобима у Придњестровљу, Абхазији и Јужној Осетији. Упорно је војна опозиција устрајала, претварајући регион у извор напетости и нестабилности. Истовремено, финансијска нестабилност водећих економија у региону и даље генерише ризике.

Процес продубљивања европске и евроатлантске интеграције земаља Западног Балкана остао је кључни фактор стабилности у региону. У овом погледу су показатељи успешне примене Уговора из Преспе, превазилажења институционалне кризе у Босни и Херцеговини, те изражена спремност Србије и тзв. „Косова“ да наставе дијалог за решавање својих односа. Приступање Републике Северне Македоније НАТО имало је позитивног утицаја на регион.

Министарство одбране као ефикасна институција демократске државе

У складу са принципима модерног управљања одбраном током 2019. су усвојена упутства министра одбране о одбрамбеној политици, која дефинишу приоритете за њено спровођење у складу са „Програмом управљања Републике Бугарске за период 2017-2021“. Смернице имају временски рок до краја 2020. године, а један од главних задатака је успешно окончање активности тренутног „Програма за развој одбрамбених способности Оружаних снага Републике Бугарске до 2020. године“ (Програм 2020) и „Плана развоја за оружане снаге до 2020. “ (План 2020).

У том контексту и у складу са мером на редном броју 291 Владиног програма, измене и допуне су унесене у План за 2020. годину, које су углавном условљене променом законског оквира, стеченим одбрамбеним способностима и оптимизацијом структуре оружаних снага на оперативном и тактичком нивоу. На оперативном нивоу успостављена је Заједничка команда за специјалне операције, која је архитектуру снага специјалних операција ускладила са оном држава чланица НАТО. То је омогућило брзо прилагођавање командног ланца променљивој војно-политичкој ситуацији у кризама и сукобима. Виша ваздухопловна школа „Георги Бенковски“ поново је отворена, што је од посебног значаја за развој одбрамбених способности Ваздухопловних снага, имајући у виду текући процес набавке и овладавања новим типовима борбених авиона и увођење најсавременије технологије.

Школски авион Pilatus PC-9 из састава Ваздухопловних снага Р. Бугарске

Одлуком Савета министара 2019. године покренут је национални „Стратегијски преглед система заштите националне безбедности и стратешки преглед одбране“. Идентификоване су четири главне области са посебним фокусом активности – „Политичко-војне димензије Стратегијског прегледа одбране“; „Неопходне војне способности, командовање и контрола, организациона структура и распоређивање оружаних снага“; „Обезбеђивање ресурса, буџет, компаније, набавка одбране и одбрамбено-мобилизацијска припрема земље“ и „Интегрисани модел Министарства одбране, управљања људским ресурсима, војног образовања и социјалне политике“. Главни задатак сваког правца је идентификовање проблема из области његове надлежности и на основу изведених анализа представљање предлога за њихово решење и будуће акције у краткорочном, средњорочном и дугорочном плану.

У оквиру активности, развијени су плански сценарији, концепти за операције на њима и утврђене су минималне потребне одбрамбене способности. Извршена је анализа и процена постојећих и потребних одбрамбених способности. Припремљени су предлози за оптимизацију структуре оружаних снага у функционалном и организацијском погледу. Да би се одржале и развиле способности оружаних снага до 2032. године развијен је оптимални оквир ресурса. Коначни извештај о резултатима Прегледа одбране требао је да буде израђен у првој половини 2020. године.

На основу резултата Прегледа одбране, биће развијен „Програм за развој одбрамбених способности Оружаних снага Републике Бугарске до 2032. године“ (Програм 2032.) и „План развоја оружаних снага Републике Бугарске до 2026. године“ (План 2026.). У складу са средствима за капиталне издатке дефинисаним у ресурсном оквиру, предвиђа се израда инвестиционог плана-програма до 2032. године који ће у пракси имплементирати приоритете за модернизацију и технолошко пренаоружавање, у складу са новим стратешким документима одбране.

Кључни приоритет министарства била је примена циљева владиног програма. Разрађен је „Извештај Министарства одбране о спровођењу мера програма управљања у Влади Републике Бугарске за период 2017-2021.“ Главни закључак је да су неке мере и циљеви већ примењени, јер је значајан део њих са дугим роком реализације или је трајног карактера имплементације, због којег се и даље спроводе.

Настављено је са активностима дефинисаним у оквиру Националног плана за спровођење Резолуције 1325 Савета безбедности ОУН о женама, миру и безбедности. Постојала је стална интеракција на националном нивоу у складу са Законом о равноправности жена и мушкараца и на међународном нивоу кроз НАТО, ЕУ, ОЕБС, УН и друге организације. Учешће жена војника у мисијама и операцијама у иностранству је порасло, а у петогодишњем периоду (2014-2018) просечни ниво је 9,4% у поређењу са претходним петогодишњим периодом, где је учешће жена било до 7%. Исти тренд је забележен и у погледу повећања броја жена војника, односно 14,8% у 2014. и 16% у 2018. години.

Настављена је технолошка примена Закона о електронском управљању, нових информационих технологија и пружање јавних и интернет услуга у одељењима. Побољшана је компатибилност интегрисаног информационог система Министарства одбране са информационим системима осталих организацијских јединица државне управе.

Што се тиче смањења промета докумената у папиру, у 2019. формирана је радна група са задатком да створи „модел решења“ за изградњу јединственог окружења за креирање, обраду, координацију, потписивање, размену и архивирање докумената између структура Министарства одбране, структуре под директном надлежношћу министра одбране и Бугарске армије. Дугорочно се планирају активности за постепено увођење свих елемената електронске управе у администрацију.

Транспарентност и политика одговорности

Ефикасно управљање и уклањање услова за корупцију

У контексту спровођења Програма управљања за период 2017-2021, Стално веће за борбу против корупције наставило је да координише активности за повећање транспарентности, одговорности и борбу против корупције у Министарству одбране.

Наредбом премијера из 2018, опозвана је Методологија за процену ризика од корупције, тако да у 2019. Инспекторат није извршио анализу појединаца и правних лица. Већина њих се односи на организацију и спровођење административних активности. Као резултат контролних активности одобрено је око 263 предлога за отклањање уочених слабости. 197 је реализовано, а остали су у процесу имплементације.

Систем заштите тајних података у Министарству одбране, структурa под директном надлежношћу министра одбране и бугарске армије функционисале су на одржив начин и допринеле спровођењу захтева националног законодавства и међународних уговора у овој области. Извршено је шест провера информационе безбедности, као и четири индустријске провере безбедности. Пронађен је нерегулисани приступ тајним информацијама, што је резултирало губитком документа са НАТО нивоом класификације. Уочене слабости нису довеле до нарушавања интереса НАТО и интереса Републике Бугарске у вези са националном безбедношћу, одбраном и спољном политиком.

Дирекција за унутрашњу ревизију извршила је 31 ревизију, од којих 14 за давање уверења и 17 за консултације. Остварена реализација Годишњег плана активности интерне ревизије је 103%.

Као резултат инспекција дате су укупно 63 препоруке, којима су побољшани механизми контроле кључних процеса у административним структурама Министарства одбране, као и појединачни процеси у командама оружаних снага и руководиоци буџета нижег нивоа.

Ресурси

Према Закону о државном буџету Републике Бугарске за 2019. годину, буџет Министарства одбране, заједно са трансфером за државне више војне школе, првобитно је био опредељен у износу од 1 442,31 милиона лева. Уз додатак од 397 милиона лева за финансирање инвестиционих пројеката модернизације и наоружавања, трошкови за одбрану износили су 1 839,31 милиона лева, што представља 1,59% пројектованог БДП за 2019.

Законом о изменама и допунама Закона о државном буџету, буџет Министарства одбране, заједно са трансфером за државне више војне школе, утврђен је на 3 668.30 милиона лева, што представља 3,09% БДП. Ово значајно повећање расхода за одбрану у поређењу с почетним настало је уплатом првих осам авиона F-16 Block 70 пријављених у буџету одбране. Поређења ради, расходи за одбрану у 2018. години износили су 1 592,88 милиона лева, што представља 1,48% БДП. Реално повећање расхода за одбрану у 2019. у односу на 2018. годину, искључујући износ за плаћање авиона F-16, износи 246,4 милиона лева, што је 0,11% више у односу на претходну годину.

Фотографија са промоције F-16 у Бугарској

Расходи Министарства одбране за главне одбрамбене програме према подацима извештавања у 2019. години, укључујући издатке настале у државним вишим војним школама, износе 3 722,04 милиона лева. Поред тога, у оквиру НАТО инвестиционог програма за безбедност, за друге буџете и рачуне за ЕУ ​​фондове утрошена су финансијска средства у износу од 2,39 милиона лева. Укупан износ трошкова за одбрану је 3 724,43 милиона лева, што је 3,14% од БДП за 2019. годину (према ажурираној средњорочној прорачунској прогнози за период 2020.-2022).

У оквиру интегрисаног система управљања ресурсима одбране, Министарство одбране је наставило да планира и управља буџетским издацима за одбрамбене програме и да припрема буџет у програмском формату. Према Закону о државном буџету за 2019, буџет Министарства одбране је одобрен у оквиру две партије: „Одбрамбени капацитети“ и „Савез и међународна безбедност“, са 12 главних програма одбране који подржавају спровођење области расхода.

У 2019. години утрошена финансијска средства у оквиру програма одбрамбених способности износила су 3 636,84 милиона лева, а распоређена су у оквиру главних програма по следећем:

  1. Главни програм „Припрема и употреба оружаних снага“ – утрошено је 964,67 милиона лева, са усмерењем на унапређење јединица Копнене војске, Ваздухопловних и Војнопоморских снага за заједничко учешће у операцијама безбедности и територијалног интегритета земље, ваздушног и морског суверенитета и заштите интереса државе у оквиру НАТО колективне одбране и заједничке безбедносне и одбрамбене политике Европске уније.
  2. Главни програм „Управљање људским ресурсима и резервама“ – утрошено је 16,45 милиона лева. Успостављени су услови за ефикасну обуку војника и цивила од стране Министарства одбране и Бугарске армије. Извршене су бројне активности са резервним саставом, као и вођење кампање за регрутовање кандидата за војну службу и кадета.
  3. Главни програм „Војна полиција“ – утрошено је 35,49 милиона лева. Сложен систем мера за спречавање, вођење истрага и откривање кривичних дела, за неутрализацију ризичних фактора и претњи у заштити реда и мира у Министарству одбране и постизање интероперабилности са службама безбедности земаља чланица НАТО.
  4. Главни програм „Санитетско обезбеђење“ – утрошено је 180,23 милиона лева, усмерених на здравствено осигурање, превенцију, дијагностику, лечење и рехабилитацију особља. Обезбеђени су медицински тимови уз учешће бугарских војника у операцијама и мисијама које се обављају ван земље.
  5. Главни програм „Војно-патриотско образовање и рекреација“ – утрошено је 39,26 милиона лева, усмерених на пружању рекреације и рехабилитације припадника БА, претварајући Национални војноисторијски музеј у центар војне историје, науке, уметности и културе, као и на примени информационе политике Министарства одбране коришћењем могућности војних штампаних, аудио-визуелних и електронских медија.
  6. Главни програм „Истраживање и технологија“ – утрошено је 9,22 милиона лева, усмерених на успостављање организације за спровођење истраживачких, научних и примењених истраживања, инжењеринга у области одбране.
  7. Главни програм „Војно образовање“ – утрошено је 56,68 милиона лева, усмерених на обезбеђење услова за ефикасно функционисање војнообразовног система, у циљу повећања образовања и квалификације војника и цивила.
  8. Главни програм „Администрација, инфраструктура и управљање ризицима“ – утрошено је 102,66 милиона лева, усмерених на стварање потребних услова за обезбеђење ресурса за одбрану ради побољшања заштите информација, њиховог интегритета и приступачности за ефикасно командовање и контролу структура Министарства одбране и Бугарске армије. Управљање имовином и безбедност су побољшани.
  9. Главни програм „Снаге за специјалне операције“ – потрошено је 23,96 милиона лева, усмерених на припрему јединица по стандардима НАТО, пружање помоћи становништву у случају потребе, као и одржавање спремности засебних формација за сузбијање терористичких претњи и уклањање њихових последица.
  10. Главни програм „Управљање инвестиционим пројектима“. Овај програм је основан 2018. године, али на снази је од почетка ове године, како би се побољшало управљање ресурсима одбране. У овом програму се планирају финансијска средства за управљање инвестиционим пројектима који су укључени у портфељ Министарства одбране. Циљ програма је обезбедити ресурсе за инвестиционе пројекте изградње, одржавања и коришћења одбрамбених способности и изградње модерних, интероперабилних оружаних снага, са једним системом командовања и контроле. У 2019. години у оквиру програма утрошена су финансијска средства у износу од 2 208,2 милиона лева на основу уговора склопљених између Владе САД и Владе Републике Бугарске за реализацију инвестиционог пројекта „Набавка нове врсте борбених авиона“ у оквиру Програма САД за продају војне опреме савезницима, које је ратификовала Народна скупштина. Набавком новог борбеног авиона, могућности бугарских Ваздухопловних снага биће подигнуте на виши ниво по квалитету и по интероперабилности са НАТО савезницима. Наведени трошкови у оквиру програма обухватају и 92,5 милиона лева, бесповратни зајам из централног буџета владе за одбрану, који се додатно обезбеђује у буџету Министарства одбране за 2019. годину за трошкове везане за спровођење уговора.

Током 2019. године финансијска средства потрошена у оквиру програма „Савезна и међународна безбедност“ износила су 85,21 милиона лева, а распоређена су у оквиру главних програма по следећем:

  1. Главни програм „Чланство у НАТO и Европској унији и међународна сарадња“ – утрошено је 29,45 милиона лева, а примена програма била је усмерена на формирање одбрамбене политике Републике Бугарске, кроз ефикасну војно-политичку сарадњу како у НАТО, тако и у ЕУ, као и на регионалном нивоу.
  2. Главни програм „Војне информације“ – утрошено је 55,76 милиона лева, усмерених на омогућавање војнополитичког руководства Министарства одбране и других корисника правовременим и објективним информацијама, у интересу националне безбедности и одбране земље.

Издаци за лични састав износе 1 056,24 милиона лева, што представља 28,38% од укупних расхода Министарства одбране. Расходи за текуће одржавање (укључујући припрему формација и штабова) износе 322,43 милиона лева, што представља 8,66% од укупних расхода Министарства одбране. Трошкови припреме и учешћа у међународним вежбама износе 23,74 милиона лева и представљају 0,64% од укупних трошкова. Капитални расходи износе 2 343,37 милиона лева, што представља 62,96% од укупних расхода Министарства одбране.

У 2019. години утрошено је 42,31 милиона лева за имплементацију НАТО циљева из пакета CS-2017 и припрему декларисаних војних формација за НАТО и заједничку безбедносну и одбрамбену политику ЕУ (укључујући мисије и операције НАТО и ЕУ). Ова средства укључују и трошкове чланарина за буџете и програме НАТО у којима Република Бугарска учествује. Такви програми су НАТО Стратешки програм способности ваздушног транспорта (SAC-C17), НАТО Савезнички програм за надгледање земље (AGS) и други.

Информације које су достављене НАТО у „Прегледу одбрамбених способности НАТО 2019“ (DPCS-2019)

Информације, достављене НАТО у документу „Преглед одбрамбених способности НАТО 2019“ (DPCS-2019) током 2019, садрже сажете податке о трошковима одбране, у складу са класификацијом и захтевима НАТО. У марту 2020. године извршена је корекција података за DPCS-2019 у вези са стварним пријављеним расходима Министарства одбране за 2019. годину и коначном расподелом буџета Министарства одбране за 2020. годину.

Издаци за одбрану у 2019. години, достављени НАТО, износе 3 771,50 милиона лева и укључују:

  1. реалне пријављене расходе Министарства одбране у 2019. години у износу од 3724,43 милиона лева.
  2. финансијска средства за исплату пензија пензионисаних припадника БА у 2019. години у износу од 310 милиона лева, јер су одбици за војнике у пензијским фондовима у износу од 277,0 милиона лева одбијени од трошкова за одбрану, тако да нема дуплирање трошкова.
  3. финансијска средства у износу од 3,23 милиона лева за трошкове доприноса Републике Бугарске цивилном буџету НАТО и трошкове одржавања Сталне делегације Републике Бугарске у НАТО. Ова средства се уплаћују из буџета Министарства спољних послова.
  4. новчана средства у износу од 10,84 милиона лева за трошкове војних судова и војног тужилаштва.

Извештен на овај начин, укупан износ трошкова за одбрану је 3 771,50 милиона лева, што је 3,19% БДП за 2019. годину.

Као резултат анализе ресурсног окружења и посебно трошкова за одбрану, донесени су следећи закључци:

  1. Расходи за одбрану за 2019. годину одговарају оним који су утврђени у Националном плану за повећање расхода за одбрану на 2% БДП Републике Бугарске до 2024. године и омогућавају испуњавање обавеза инвестирња у одбрану, које су прихватили челници држава чланица НАТО током самита у Велсу 2014. године;
  2. У години долази до повећања трошкова личног састава (у просеку за 10% за различите категорије војних и цивилних лица) у спровођењу владине политике у области људских ресурса за повећање основне месечне плате војника и основне месечне плате цивила запослених у БА.
  3. Повећање капиталних расхода, које на први поглед (види Слику 1) изазива неравнотежу у препорученом односу расхода (60% за лични састав, 20% за текуће одржавање и 20% за капиталне издатке), повезано је са ажурирањем буџета одбране због потребе за аконтацијом за набавку првих осам ловачких авиона F-16 Block 70 за реализацију инвестиционог пројекта „Набавка новог типа борбених авиона“, који је пријављен као капитални издатак из буџета одбране;
  4. У 2019. години покренут је нови основни програм одбране „Управљање инвестиционим пројектима“, који је успостављен у Секторској политици „Одбрамбене способности“. Програм одбране се етаблирао као средство за успешно управљање и координацију спровођења финансијски обезбеђених инвестиционих пројеката у портфељу пројеката Министарства одбране;
  5. Упркос повећању расхода за одбрану у односу на претходну годину, они и даље нису довољни за: систематско и потпуно спровођење усвојених циљева НАТО способности; за потпуну припрему, према утврђеним стандардима; за ефикасно одржавање и поправку наоружања, опреме и специјализоване инфраструктуре; да покрене друге кључне инвестиционе пројекте за оружане снаге (нпр. набавка нових 3Д радара, нових ракетних система ПВО итд.). Главни разлог је тај што у последње три деценије недостају планирана, сврсисходна и адекватна улагања у модернизацију и наоружавање оружаних снага Републике Бугарске, због чега тренутне потребе знатно прелазе средства која земља може да приушти за одбрану.

Евроатлантска безбедност и одбрана, међународни мир и стабилност

Европска унија – заједничка политика безбедности и одбране

Бугарска своје учешће у заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици ЕУ види као један од приоритета своје политике одбране. Схватајући да је допринос Р. Бугарске акцијама и иницијативама ЕУ у овој области елемент постизања стратешке аутономије Уније и гаранција сигурности Р. Бугарске, настављено је са учешћем у војним операцијама под вођством ЕУ у Босни и Херцеговини, Републици Мали, Средоземљу и у Аденском заливу. Бугарска је била активна учесница у спровођењу приоритета у одбрани утврђених у Глобалној стратегији за спољну политику и безбедност ЕУ.

На политичком нивоу, Република Бугарска је подржала напоре на развоју и продубљивању сталне структуриране сарадње (PSC) у области одбране. С тим у вези, у јануару 2019. године представљен је ажурирани национални план за спровођење општих обавезујућих обавеза у оквиру Пакта стабилности и раста. Поред учешћа Р. Бугарске у пројектима за побољшање војне мобилности са водећом државом Холандијом, за изградњу логистичких чворова за подршку операцијама са водећом државом Немачком, за надоградњу система поморског надзора са водећом државом Грчком и модуларног елемента за брзо распоређивање за подводне интервенције, коју је предводила Бугарска, 2019. године донесена је одлука да се придружи пројекту PSC који води Румунија и изгради мрежу ронилачких центара ЕУ.

Пројект PSC „Модуларни елемент за брзо распоређивање за подводне интервенције“, где је Р. Бугарска водећа земља, има за циљ да развије интероперабилни специјализовани модуларни елемент за операције и подводне интервенције у експедицијским условима. Република Бугарска организује и домаћин је првих радних састанака између земаља учесница – Р. Бугарске, Француске и Грчке и земаља посматрача – Италије и Пољске. Бугарска је у 2019. години припремила и координирала потребну документацију за одобравање овог пројекта као таквог у категорији Б Европске одбрамбене агенције.

Настављене су активности на пољу побољшања војне мобилности, где је Министарство одбране, у уској сарадњи са другим министарствима и агенцијама, започело рад на изради Националног плана војне мобилности. Идентификовани су главни и алтернативни правци војног превоза копном, ваздухом и морем на територији земље.

У 2019. години почео је први редовни циклус Координираног годишњег прегледа одбране. Све структуре, укључене у учешће Републике Бугарске у овом процесу, спровеле су активну припрему за спровођење билатералних консултација са Р. Бугарском почетком 2020. То је пружило прилику да се максимални број стручњака упозна са особинама процеса и допринесе његовом ефикасном спровођењу, не само на националном нивоу, већ и на нивоу ЕУ.

Иако је 2019. година означена као година провођења нових одбрамбених иницијатива, политичка питања која се односе на њихово функционисање и даље остају нерешена. Зато се Република Бугарска активно укључила у дебате о оснивању Европског фонда за одбрану и Европског инструмента за мир. У релевантним телима Савета ЕУ активно су се бранили национални ставови, узимајући у обзир мишљења свих надлежних агенција о појединим питањима. Рад на овим инструментима биће настављен 2020. године. Предстојеће су даљње расправе о укључивању трећих земаља у пројекте PSC.

У 2019. у Заједничкој безбедносној и политици одбране ЕУ укључене су дискусије о новим темама као што су вештачка интелигенција и нове технологије, клима и одбрана, хибридни утицаји, координисано присуство на мору и друге. У свима њима, Министарство одбране је развило ставове који су брањени током расправа на нивоу министара одбране.

У светлу продубљивања односа између ЕУ и НАТО, Р. Бугарска је у 2019. години наставила да изражава своје стајалиште да би две организације требало да раде заједно, допуњавајући и максимално искоришћавајући своје предности. НАТО се и даље сматра главним гарантом безбедности Р. Бугарске и Европе, а постизање стратешке аутономије Европске уније могуће је само у уској сарадњи са НАТО.

НАТО – колективна одбрана и заједничка безбедносна политика

Главни фокус активности Министарства одбране унутар НАТО током овог периода био је усмерен на текуће процесе трансформације савеза и његово прилагођавање промењеном безбедносном окружењу у Европи и Северном Атлантику. 2019. године обележена је 70. годишњица оснивања НАТО, као и 15. годишњица приступања Р. Бугарске. Приоритети Р. Бугарске били су фокусирани на допринос Р. Бугарске колективној одбрани и одвраћању, постизање уравнотеженог присуства НАТО на његовом Источном крилу и у Црноморском региону и испуњавање обавеза Р. Бугарске по питању улагања у одбрану, у складу са одлуком донетом на Самиту у Велсу 2014. године.

Самит НАТО у Велсу, 2014. године

Током године, фокус напора на развоју способности за одбрану и одвраћање била је НАТО иницијатива за готовост, усвојена 2018. У складу са овом иницијативом, државе чланице су се обавезале да обезбеде 30 батаљона, 30 ескадрила и 30 ратних бродова спремних за ангажовање у року од 30 дана или мање. Република Бугарска је дала свој допринос и учествоваће у даљој примени иницијативе са декларисаним формацијама оружаних снага у задатом року.

Тема прилагођеног присуства снага НАТО у црноморском региону и даље је изузетно важна за сигурност Републике Бугарске. Регија је изложена ризицима и изазовима из оба стратегијска правца и зато је неопходно спровести пропорционалне мере, прилагођене посебним условима на југоисточном крилу НАТО. С тим у вези, напори Републике Бугарске су усмерени на успостављање поморског координационог центра у Варни, у знак подршке НАТО иницијативи за прилагођено присуство. По завршетку рада на центру, може да буде предложен НАТО за функцију Регионалног поморског координационог присуства, као дела снага структуре НАТО.

Бугарска успешно испуњава своје обавезе за повећање издавања новчаних средстава за послове одбране. Од почетка 2018, започела је имплементација Националног плана за повећање издатака у области одбране на 2% БДП до 2024. Са авансним плаћањем осам ловачких авиона F-16 Block 70, издаци за послове одбране премашили су и 3% БДП.

Република Бугарска је наставила да учествује у процесу развоја командне структуре и структуре снага НАТО савеза; до краја 2021. Бугарска ће испунити 100% преузетих обавеза у погледу попуне формацијских места у командној структури. Настављено је и са активним учешћем Републике Бугарске у елементима структура снага на Источном крилу НАТО. Република Бугарска је декларисала један батаљон у састав Мултинационалне бригаде Југоисток и Крајови (Румунија), као и десет припадника БА у команди Мултинационалне дивизије Југоисток и два у команди Мултинационалне бригаде Југоисток. Од јула 2019. на дужности команданта заменика команданта Мултинационалне дивизије Југоисток налазио се припадник БА.

Самит НАТО, одржан у Лондону 3. и 4. децембра 2019. године, био је посвећен 70. годишњици формирања НАТО савеза и трансатлантске солидарности. Водеће место на састанку имала је тема о дељењу обавеза и одговорности, водећој улози НАТО савеза у колективној безбедности земаља чланица, ангажовању на безбедности и стабилности у Авганистану, јачању стратешког партнерства са ЕУ, политици отворених врата, енергетској сигурности и сигурности комуникација.

 У 2019. години примећен је релативно висок интензитет састанака на високом политичком нивоу са руководством НАТО. Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг боравио је у посети Бугарској од 28. фебруара до 1. марта, током које се разговарало о одлукама састанка у Лондону, мерама за јачање безбедности у црноморском региону и развоју стратешког партнерства између Републике Бугарске и Сједињених Држава.

Самит НАТО у Лондону

Посета председавајућег Војног комитета НАТО, генерала сер Стјуарта Пича, одржана је између 23. и 25. септембра. Током његових састанака са највишим политичким и војним руководством Министарства одбране разговарано је о повећању средстава за одбрану, наоружавању и модернизацији оружаних снага, одвраћајућем и одбрамбеном потенцијалу НАТО. НАТО вежба за управљање кризама CMX19 одржана је у мају. Министарство одбране је на националном нивоу координирало улогу Републике Бугарске у вежби, уз учешће више министарстава и ресора који су представљени на вишем нивоу управе. Главни циљ ових вежби је развој и примена алата НАТО за спровођење консултација, управљање кризама и спровођење операција према и изван чл. 5 Вашингтонског уговора. CMX вежбе намењене су пре свега политичком вођству земаља чланица НАТО. Настављено је лечење и рехабилитација рањених украјинских војника у Бугарској, у примени билатералног споразума између две земље и у складу са доприносом Бугарске у НАТО фонду за помоћ Украјини.

Мере изградње поверења и безбедности

Министарство одбране је у 2019. учествовало у припреми националних ставова о питањима везаним за контролу оружја, укључујући предлоге за обнову Бечког документа, проблеме у примени Уговора о отвореном небу и раскид Уговора о ограничењу ракета средњег и кратког домета. Представници институцијa су учествовали на састанцима Структурираног дијалога Организације за европску безбедност и сарадњу, где су размотрени ризици по европску безбедност и могућности њиховог превазилажења.

У складу са Уговором о конвенционалним оружаним снагама у Европи, из Украјине су извршена четири инспекције на назначеним местима са њиховим контролним објектима на територији Р. Бугарске. Бугарска је спровела две инспекције на декларисаним локацијама са суседним контролним местима на територији Украјине. Бугарски официри учествовали су у две инспекције контролних места у Украјини, које су предводили припадници ОС САД.

У складу са Бечким документом из 2011. године, Украјина је извршила инспекцију одређеног подручја и посету ради процене војне јединице на бугарској територији. Такође су прихваћене инспекције Руске Федерације и Републике Србије. Са бугарске стране, инспекције су вршене у Азербејџану и Републици Србији. На територији Републике Бугарске прихваћена је посматрачка мисија из Украјине и Руске Федерације по Уговору о отвореном небу.

На основу Конвенције о конвенционалном оружју, Министарство одбране учествовало је у расправама током састанака групе владиних стручњака за системе смртоносних аутономних оружја.

Према Конвенцији о касетној муницији, настављен је заједнички рад са НАТО агенцијом за одржавање и снабдевање на пројекту уништавања касетне муниције, у власништву бугарске војске, обновљен 2017. године.

Настављено је учешће стручњака из Министарства одбране у раду интерресорне радне групе која је задужена за израду Националне стратегије за борбу против ширења оружја за масовно уништење.

Мишљења стручњака припремљена су у вези са активностима Министарства одбране у области извозне контроле производа који се односе на одбрану, као и производа и технологија двоструке намене.

У вези са обавезама Републике Бугарске на пољу контроле наоружања, изградње поверења и безбедносних мера, хуманитарног разоружања и неширења оружја за масовно уништење, припремљени су и послати релевантни годишњи национални извештаји и информације.

Међународна сарадња

Главни напори у оквиру билатералне сарадње и регионалних одбрамбених иницијатива били су усмерени на продубљивање сарадње са савезницима, координацију и спровођење састанака и посета на високом нивоу. Билатерални састанци и учешћа у мултилатералним форматима на нивоу министра одбране имали су за своје главне циљеве развој дијалога са државама чланицама НАТО-а и ЕУ, како би разговарали о приоритетима у билатералним односима, размењивали ставове о регионалним и глобалним безбедносним питањима, као и модернизацију оружаних снага. Одржане су консултације у области управљања људским ресурсима, војне медицине, војног образовања, војне рекреације, војне полиције, унутрашње ревизије, изградње одбрамбених способности, војнотехничке сарадње и сајбер-одбране, а одржане су и бројне заједничке вежбе и други видови обуке.

Министарство одбране је наставило активно учествовање у регионалним иницијативама у оквиру Процеса састанака министара одбране југоисточне Европе и заменика шефова одбране у овом формату.

Од великог значаја за развој војне сарадње било је учешће начелника одбране на два форума – Годишњој конференцији шефова одбране балканских земаља и Годишњој конференцији шефова одбрамбених земаља централноевропских држава, као и билатералне званичне посете у формату начелника генералштабова.

Настављен је процес развијања дијалога са земљама Јужног Кавказа, Блиског Истока и Азије, као и активни напори бугарске стране да подржи евроатлантску интеграцију земаља Западног Балкана.

Да би се развила сарадња у области одбране, одржани су састанци и консултације на разним нивоима. То су били посета хрватског потпредседника владе и министра одбране Републици Бугарској, састанак бугарског министра одбране са министром националне одбране Републике Кореје, одржан током посете тамошњој владиној делегацији, као и бројни састанци министра Красимира Каракачанова током свог учешћа на међународним форумима високог нивоа, попут састанка министара одбране и самита НАТО, Минхенске конференције о безбедности и других.

Такође је било пресудно да се достигне нова фаза у односима са Сједињеним Државама покретањем стратешког дијалога између двеју земаља, договореног током посете премијера Бојка Борисова Вашингтону и припреме десетогодишњег плана за сарадњу у области одбране и безбедности.

Почетак појачане сарадње са Јапаном постављен је првом билатералном посетом такве врсте на бугарској страни на нивоу заменика министра одбране.

Одржане су билатералне војно-политичке консултације са Румунијом, Р. Србијом и Израелом, а потписани су и билатерални планови сарадње. Специфичне активности биле су усмерене и на даљи развој односа у војној области.

Значајан део активности у оквиру потписаних планова за билатералну сарадњу са Израелом, Републиком Северном Македонијом, Црном Гором, Грчком, Француском, Украјином, Јерменијом, Грузијом, Азербејџаном, Р. Србијом, Румунијом, Албанијом, Пољском, Турском, Босном и Херцеговином и Алжиром испуњен је у заданим роковима.

Треба нагласити да је координација са земљама са којима нису потписани планови и програми динамична и у већини случајева захтева ефикасност у интеракцији са различитим структурама. Примери билатералне сарадње по принципу „case by case“ су активности ку области безбедности и одбране са Аустријом, Хрватском, Словенијом, Чешком Републиком, Словачком, Немачком, Великом Британијом, Италијом, Шпанијом, Португалијом, Кипром, Шведском, балтичким државама, Кином и земљама Блиског Истока и Африке.

Поред спровођења мера утврђених плановима билатералне војне сарадње, посебне активности биле су усмерене на даљи развој односа у војној области и побољшање интероперабилности између оружаних снага.

У контексту продубљивања билатералне сарадње са државама чланицама НАТО и разговора о питањима од обостраног интереса, одржане су војнополитичке консултације између министарстава одбране Бугарске и Шпаније (27. и 29. маја 2019.) у Мадриду.

Годишњи програм билатералне сарадње потписан је у оквиру Годишњег састанка за стратешки дијалог о билатералној сарадњи између министарстава одбране Р. Бугарске и Израела (Тел Авив, 02. 04. 2019).

Оружане снаге и одбрамбене способности

У војним јединицама створени су услови потребни за испуњавање функционалних дужности, задатака и активности свакодневног војног живота. Стање војног реда и дисциплине припадника оружаних снага током године испуњава услове Статута за војну службу. Инциденти у оружаним снагама се смањују, јер су у 2019. години за 4% мањи него у 2018. Обука оружаних снага изведена је уз ефикасно коришћење расположивих ресурса и могућности средстава за обуку и широку интеракцију између видова оружаних снага у складу са додељеним финансијским средствима.

Измене и допуне су унесене у План развоја оружаних снага до 2020. године, и исти су углавном условљени променом законског оквира, достигнутим одбрамбеним способностима и оптимизацијом структуре оружаних снага на оперативном и тактичком нивоу, по следећем:

  1. формирање Здружене команде за специјалне операције у оквиру Бугарске армије;
  2. отварање Више школе ратног ваздухопловства „Георги Бенковски“,
  3. промена у структури Војномедицинске академије;
  4. успостављање поморског координационог елемента који има за циљ повећање способности Војнопоморских снага;
  5. структурне промене и повећање бројног стања припадника морнарице за формирање посада у вези са набавком два брода – миноловца.

Обука реализована током ове године била је усредсређена углавном на тактичке јединице нивоа до батаљона. Команданти јединица нивоа батаљон – самостална чета су добили овлашћења да могу самостално да одређују дужину трајања обуке у зависности од бројног стања јединице и достигнутог нивоа обучености.

Министарство одбране је имало водећу улогу у припреми и организацији учешћа Бугарске у НАТО војнополитичкој вежби за управљање кризама (CMX[1]19). Током вежбе, разрађена су питања о сарадњи између министарстава и одељења у условима настале кризе и упућивању декларисаних снага и средстава у зону операције, као и њихова спремност да учествују у савезничкој операцији.

У складу са појачаним мерама безбедности у црноморском региону у мају и јуну, под вођством Команде америчке војске у Европи у Мађарској, Румунији, Бугарској, Хрватској и Словенији одржана је мултинационална вежба „Black Sea/Balkan Regional Exercises 2019” (BS/BRE-19). Вежбе „Strike Back 19”, „Shabla 19”, „Swift Response 19” и „Trojan Footprint-South” одржане су на територији Бугарске. Поред земаља домаћина и Сједињених Држава, у вежби су учествовале Албанија, Република Сјеверна Македонија, Босна и Херцеговина, Велика Британија, Француска, Италија, Хрватска и Словенија.

У оквиру Иницијативе шефова одбране балканских земаља, у периоду од 30. септембра до 4. октобра, одржана је мултинационална командно-штабна вежба подржана рачунарским симулацијама „Balkan Bridges 2019″. Бугарска је била домаћин вежбе. На вежби су учествовали припадници оружаних снага Р. Бугарске, Албаније, Босне и Херцеговине, Грчке, Републике Сјеверне Македоније, Р. Србије, Румуније, Турске и Црне Горе, као и команда Мултинационалне бригаде југоисточне Европе (SEEBRIG). У вежби је коришћена Мрежа за обуку и вежбе у југоисточној Европи (SEEETN[2]). Бугарска је водећа земља у изградњи, одржавању и кориштењу ове мреже.

У оружаним снагама у 2019. години планиране су 361 вежбе. Реализоване су 331 вежбе (91,69% од планираних). Извођење ових вежби помогло је у одржавању постигнутог нивоа обуке и спремности за борбену употребу.

Није реализовано 30 (8,31%) планираних вежби. Главни разлози су непланирани ремонти основног наоружања и опреме, низак проценат попуне јединица људством, учешће јединица у другим вежбама и отказивање планираних међународних вежби.

Команда здружених снага

Tоком прошле године реализовани су задаци који су имали за циљ унапређење припрема Команде здружених снага за планирање и спровођење здружених операција за заштиту територијалног интегритета земље, националну команду и контролу контингента оружаних снага који учествују у мисијама у иностранству, као и оперативно управљање дежурних снага и средства и модуларне јединице за помоћ становништву у случају катастрофа.

Фокус припреме Команде здружених снага 2019. године било је учешће у три важне вежбе:

  1. Мултинационална вежба „Black Sea/Balkan Regional Exercises 2019“;
  2. Командно-штабна вежба „Balkan Bridges 2019“;
  3. „Naples Blueprint 2019“, на челу Савезничке команде Савезничке команде у Напуљу.

Вјежба „Naples Blueprint 2019“ означила је почетак активног учешћа ОС Р. Бугарске у спровођењу планираних заједничких активности са Савезничком командом НАТО снага у Напуљу. Припадници Команде здружених снага учествовали су у мултинационалној вежби ради обезбеђивања интероперабилности и технолошке интероперабилности између система за командовање и контролу „Cisex Cetatea 2019“ у Румунији.

Копнена војска

Главни задаци Копнене војске у 2019. години били су: припрема команди и јединица за одржавање и унапређење постојећих способности за вођење операција са приоритетом у оквиру мисије „Одбрана“; припрема јединица декларисаних за учешће у операцијама у иностранству, декларисаних за учешће у снагама НАТО за реаговање и снагама за брзо распоређивање ЕУ; одржавање и развој способности за интероперабилност декларисаних формација Копнене војске за НАТО и ЕУ, утврђене у пакету „Циљеви способности 2017“; стицање и унапређење способности припадника јединица КоВ за пружање помоћи становништву и за одржавање сталне спремности за деловање планираних јединица за контролу и/или отклањање последица у случају катастрофа; развој и модернизација копнене војске у складу са плановима за 2019. и 2020. годину.

Према плану реорганизације, у Копненеој војсци су извршене следеће организационе и кадровске промене:

  1. Реорганизација и промена у броју припадника јединице 61. механизоване бригаде;
  2. Реорганизација и промена у броју припадника јединице 4. артиљеријског пука, 55. инжињеријског пука, 110. логистичког пука и 1. извиђачког батаљона;
  3. Реорганизација и промена у броју припадника јединице 38. батаљона АБХО, након што је из састава батаљона извучена чета за АБХО из Горње Орјаховице и иста је послужила као језгро за формирање батаљона АБХО и Е;
  4. Реорганизација јединице за обуку возача из Русе;
  5. Реорганизација механизованих батаљона у Центру за основну обуку.

Главни задаци, према распореду реорганизације Копнене војске у складу са Планом 2020 су реализовани.

Обука копнене војске изведена је на основу додељених финансијских средстава, у окружењу што је могуће ближем борбеном и било је усмерено на одржавање и развој постојећих одбрамбених способности. Процес се заснивао на прихваћеним стандардима и усредсређен је на изградњу интероперабилних команди и штабова и јединица потребних за обављање мисија копнене војске.

Припрема и сертификација декларисаних јединица извршена је у складу са обавезама преузетим из Циљева способности 2017, „Националног плана за верификацију, процену и сертификовање декларисаних команди и јединица од стране оружаних снага Републике Бугарске за учешће у колективној одбрани Савеза 2019 – 2025. и упутства начелника одбране о организацији и поступку сертификације и процене способности. Декларисане јединице испуњавају захтеве утврђене у Приручнику за компетенцију и процену копнених снага НАТО, у складу са савезничким стандардима копнених снага и онима утврђеним у националним захтевима.

Сертификовани су:

  • Декларисане снаге за учешће у НАТО снагама за одговор eNRF и ЕУ:
    1. вишенаменски вод АБХО за ангажовање на дежурству у eNRF-20;
    2. HUMINT група за ангажовање у саставу eNRF-20;
    3. CIMIC група за ангажовање у саставу eNRF-20;
    4. контингент БА за дежурство у Мултинационалној борбеној групи ЕУ HELBROC BG.
  • Декларисане снаге за учешће у операцијама НАТО, из пакета CS-2017:
    1. самоходни артиљеријски дивизион;
    2. модул за контролу и командовање на задацима заштите снага;
    3. тенковски батаљон.

Током вежби евалуације, јединице су потврдиле своју спремност за учешће у читавом спектру операција НАТО, као резултат чега су добиле оцену „борбено спреман“.

Анализа података о вежбама реализованим током 2019. године показује да су планиране и спроведене вежбе у 2019. години (147 вежби) у просеку 11% више него у 2018. години (131 вежба), док је проценат реализованих вежби задржан – 2019. је реализовано 140 вежби, а у 2018. 128 вежби.

Тенкови Т-72 на вежби на полигону Ново Село.

Ваздухопловне снаге

Главни приоритети Ваздухопловних снага били су борбена обука команди и јединица, одржавање и изградња оперативних способности неопходних за извршавање задатака у три мисије Оружаних снага и учешће у Прегледу одбране. Потписивањем и ступањем на снагу четири споразума са америчком владом, спровођење пројекта „Набавка нових типова борбених авиона и пружање интегрисане логистичке подршке“, кроз који ће Ваздухопловне снаге добити нову ваздухопловну платформу која испуњава захтеве и стандарде НАТО. Настављене су активности на спровођењу осталих приоритетних пројеката модернизације – „Набавка нових 3Д радара“ и „Набавка нових противавионских ракетних система“.

Ваздухопловне снаге су гарантовале ваздушни суверенитет земље, осигуравајући континуирану и ефикасну заштиту бугарског ваздушног простора, као дела интегрисаног система ваздушне и ракетне одбране НАТО. Прекограничне операције ради обезбеђења интегритета ваздушног простора НАТО спроведене су снагама и ресурсима суседних земаља. Дежурство на територији земље за контролу ваздухоплова и заштиту ваздушног простора (Air Policing) није појачана снагама и средствима савезничких земаља, а изводили су је само бугарски ловачки авиони.

Air Policing у Бугарској

Наставља се рад, заједно са румунском страном, на припреми нацрта документа који допуњава тренутни билатерални споразум и омогућава борбеним авионима трећих земаља да спроводе прекограничне операције у ваздушном простору обе државе. У припреми је билатерални споразум о прекограничним операцијама за Air Policing са Турском. Разматрају се могућности обављања задатака Air Policing-а у ваздушном простору Републике Северна Македонија.

Обука је реализована са циљем одржавања и достизања потребних способности за извршавања задатака зу области заштите територијалног интегритета земље, праћење и контрола ваздухоплова. Уложени су значајни напори у обнављању/одржавању исправности авиона и рационалном коришћењу финансијских средстава која се дају ваздухопловству.

Упркос флексибилном планирању и ефикасној употреби ресурса, планирани број сати налета је реализован у нивоу од само 80%. Главни разлози за то су кашњење у закључивању уговора о интегрисаној логистичкој подршци ваздухопловне опреме, као и кашњење и нередовне испоруке резервних делова, потрошног материјала и ваздухопловне опреме.

Реализација планираног годишњег броја сати лета сертификованих и декларисаних јединица слична је претходним годинама – 82% за „Ваздухопловне снаге с повећаном спремношћу“ и 100% за „Снаге размештаја са повећаном спремношћу“.

Редовно је реализована обука, у којој су учествовали дежурни ловачки авиони, са стварним ваздушним циљевима. Дежурне посаде ваздухоплова успешно су извршиле додељене задатке.

Проблеми који се продубљују у одржавању ваздухопловне опреме и ограничено обезбеђивање ресурса довели су до наставка тенденције неиспуњавања планираног годишњег броја сати лета летачке посаде, што је далеко испод захтева НАТО стандарда. Ово представља стварну претњу нивоу безбедности лета, способности испуњавања савезничких обавеза и ограничава могућности за обуку младих ваздухоплова по типу ваздухоплова и извршавање дужности Air Policing-а.

Осигурање континуитета међу генерацијама летећих посада остаје једно од приоритетних подручја рада. Завршена је летачка обука четири пилота одређена за обуку на новом типу ловачког авиона. Настављена је интензивна летачка обука још 14 нових пилота, који су прешли са основне летачке обуке на сложену врсту обуке. У ваздухопловној бази Папа, Мађарска је завршила обуку пилота C-17 и заменио га је други пилот Ваздухопловних снага БА.

Да би се припремиле јединице за спровођење читавог низа мисија и задатака, у ваздухопловству је планирано и спроведено 35 међународних и националних вежби и обука.

У порасту је број планираних вежби – 35 вежби за 2019. у односу на 31 вежбу у 2018. Свих 35 планираних вежби у 2019. години успешно су изведене. Настављен је заједнички рад са Државним предузећем „Управљање ваздушним саобраћајем“, а потписани су и споразуми о сарадњи војне и цивилне службе ваздушног саобраћаја у областима од обостраног интереса. Настављено је стварање зона над војним аеродромима Безмер и Доња Митрополија, кроз које се обезбеђује сигурно спровођење летова за „Air Policing“ и припрема стандардних оперативних процедура за летове даљински контролисаних ваздухопловних система у општем ваздушном простору Републике Бугарске.

У 2019. години догодило се 37 ваздухопловних несрећа и један озбиљан инцидент у којем је учествовао војни авион. Њихов укупни број је за два више него у 2018. Око 60% ваздухопловних несрећа последица је кварова у авионима, од којих је већина совјетског порекла (58%), произведена 80-их година прошлог века, који се налазе на граници додељеног техничког ресурса у то време.

Ловачки авион МиГ-29 бугарских Ваздухопловних снага.

Противавионски ракетни системи су у незадовољавајућем стању. Постоји технолошка заосталост противракетне ракетне технологије и низак ниво интероперабилности са НАТО савезницима.

Радарски комплекси главне компоненте система за надзор ваздушног простора раде са делимичним кварима, због којих су њихови главни технички параметри смањени. Ни један резервни део није испоручен или поправљен од 2009. године, у складу са техничким захтевима ових радара, а тренутно се њихово техничко стање обезбеђује поправкама у јединицама, сопственим снагама и средствима.

Краткорочно, постоји реални ризик да се неће моћи обезбедити радарске информације ваздухопловном систему командовања и контроле. То ће довести до немогућности обављања задатака контроле и заштите ваздушног простора у националном и савезничком  аспекту и угрожавања безбедности летова ваздухопловства.

Због неисправности авиона, Ваздухопловне снаге су привремено обуставиле одржавање спремности за гашење пожара из ваздуха, која је обновљена 21. јуна.

Хеликоптер AS-532AL Cougar који је поред Ми-17, стекао способност за учешће у акцијама гашења пожара.

Узимајући у обзир техничко стање хеликоптера Ми-17 и у циљу одржавања способности гашења пожара из ваздуха, набављена су два система за гашење пожара за хеликоптер AS-532 AL Cougar типа „Bambi bucket“.

Војнопоморске снаге

Главни напори и ресурси били су усмерени на одржавање и побољшање одбрамбених способности, ефикасности и интероперабилности војнопоморских снага са војнопоморским снагама земаља чланица НАТО. Акценат је стављен на припрему снага декларисаних за учешће у операцијама НАТО и ЕУ, спровођење активности на реализацији инвестиционих пројеката морнарице, реализацији тактичких вежби јединица и припрему за учешће и учешће ратних бродова у националној вежби са међународним учешћем „Бриз 2019“.

У оквиру утврђених квота горива и мазива, муниције и у условима тешких финансијских ограничења, предност је дата припреми декларисаних снага, као и бродовима и посадама додељеним за учешће у међународним вежбама на територији земље и у иностранству. У реализацији овог задатка, морнарица је учествовала у 22 међународне вежбе, што је имало позитиван утицај на њихову интероперабилност.

У току године, интензивно је коришћен Обалски систем за контролу пловидбе и заштите државне границе на мору – Екран.

У складу са Планом 2020, од ​​1. јула команда морнарице и две јединице Војнопоморских снага реорганизоване су, при чему је дошло до повећања њиховог бројног стања. Организована су два конкурса за пријем у војну службу, за грађане који су завршили средњу или вишу цивилну школу у земљи и иностранству. Донета је и одлука о повећању броја припадника Војнопоморских снага у вези са успостављањем Поморског координационог елемента НАТО на подручју Републике Бугарске, а у контексту примене мера за прилагођавање присуства НАТО (tailored Forward Presence – tFP), као и о набавци два миноловца.

Хеликоптер AS 365 N3+ Dauphin уведен је у наоружање Војнопоморских снага, у складу са Арбитражним споразумом између компаније Airbus Helicopters и Министарства одбране Републике Бугарске.

Обука војних јединица имала је за циљ:

  1. развој и одржавање способности за вођење поморских операција и за учешће у заједничким операцијама у националном, савезничком и/или коалиционом формату;
  2. правовремену идентификацију, процену и реаговање на асиметричне, хибридне и терористичке претње;
  3. разраду задатака за решавање невојних криза, ликвидацију последица катастрофа и обнављање борбене способности снага.

У јулу је одржана 23. национална војна вежба војнопоморских снага са међународним учешћем „Бриз 2019“ и сертификација посаде миноловца „Шквал“ према НАТО стандардима и критеријумима (MAREVAL). Из састава бугарских Војнопоморских снага учествовало је 18 ратних и помоћних бродова, два хеликоптера, група за специјалне операције – укупно 900 припадника БА. Учествовала су и два јуришна авиона Су-25 из састава Ваздухопловних снага, две групе (CIMIC и PSYOPS) из састава Копнене војске – укупно преко 70 припадника. У вежби је учествовало још 11 земаља са 26 ратних и помоћних бродова, пет авиона, пет хеликоптера и 2018 припадника Ратне морнарице Албаније, Белгије, Велике Британије, Грчке, Италије, Канаде, Пољске, Румуније, САД, Турске, Француске, Друга стална група бродова НАТО и Друга стална противминска група НАТО, Снаге за одговор НАТО, као и 132 припадника из 21 владине организације, институције и агенције, четири министарства, локалне самоуправе, невладине организације и приватне организације.

Детаљ са вежбе Бриз

Током извештајног периода, у подређеним јединицама у различитим фазама обуке извршено је 117 вежби. Анализа обуке показује да је задржана тенденција последњих неколико година да се изводи око 90% планираних вежби. Ово се превасходно дешава због непопуњености посада, неисправних средстава и отказаних међународних вежби.

У 2019. години дошло је до повећања броја вежби (117 вежби) у поређењу са онима у 2018. години (102 вежбе), због већег броја учешћа у међународним вежбама (40% више). Ниска стопа реализације тактичких вежби једним бродом потиче од високог степена неисправности ратних броова.

Недовољно финансијских и материјалних ресурса ограничавало је могућност извођења довољног броја вежби на мору. Према 108 дана морског стандарда НАТО, декларисани бродови имају у просеку 35, што је око 30% онога што је потребно. То се негативно одражава на обученост посада и способност за извршавања задатака у складу са утврђеним стандардима. У односу на 2018. годину, овај показатељ је у порасту, заснован на већем броју међународних вежби.

Бродови формирани за одбрамбене снаге били су на мору у просеку 20 дана годишње. Овај тренд је настављен у последњих неколико година.

Снаге за специјалне операције

Здружена команда за специјалне операције

Изменама и допунама Закона о одбрани и оружаним снагама, током извештајног периода предузети су кораци за реорганизацију 68. бригаде специјалних снага у Здружену команду за специјалне операције (буг. СКСО). Усвојене су процедуре за измену Плана 2020, којима ће бити регулисане посебне мере, рокови и ресурси за ову реорганизацију.

Главне активности и напори Снага за специјалне операције у 2019. години били су усмерени на одржавање и побољшање постојећих способности, са приоритетом на припреми команди и јединица за извршење задатака у оквиру мисије „Одбрана“. Паралелно са тим задацима, јединице су одржавале и развијале способности за три главне мисије специјалних операција – Специјално извиђање, Директна дејства и Војна подршка, у контексту све већег утицаја неконвенционалних и хибридних ризика и претњи. Главни циљ ове обуке је стварање нових и побољшање постојећих способности јединица за специјалне операције за борбу против тероризма и помоћ Министарству унутрашњих послова у контроли и/или превазилажењу последица терористичког акта.

Детаљ са вежбе специјалних јединица ОС Р. Бугарске

Сертификација кадровског елемента и тактичке групе за специјалне операције командне јединице специјалних операција НАТО снага за реаговање (NRF-20), која ће дежурати 2020. године, успешно је реализована.

Обављене су и припреме за јединице које учествују у мисијама и операцијама у иностранству у Авганистану и на Косову и Метохији, где Снаге за специјалне операције одржавају стално учешће и ротирају се сваких 6 месеци.

Јединице Здружене команде за специјалне операције су током 2019. године учествовали у великом броју међународних вежби и обука на територији земље и иностранства, заједно са снагама за специјалне операције САД, Грчке, Албаније, Северне Македоније, Румуније, Украјине, Грузије, Азербејџана, Турске, Пољске, Велике Британије и Немачке.

65. морнарички специјализовани извиђачки одред

За потребе обезбеђења формирања НАТО тактичке морнаричке групе за специјалне операције, од 1. јула 2019. на снагу је ступила нова формација 65. морнаричког специјализованог извиђачког одреда, што је изнедрило нови проблем – недовљна попуна јединице људством.

Обука ове јединице је током 2019. године спроведена уз ограничена материјална и финансијска средства. То је донекле надокнађено учешћем припадника јединице на заједничкој обуци са сличним јединицама за специјалне операције БА, држава чланица НАТО и Министарства унутрашњих послова. Обука је била усмерена на развијање способности за извођење специјалног извиђања, директних дејстава и извођење специјалних операција, самостално или у садејству са другим јединицама за специјалне операције.Сви планирани падобрански скокови, њих 578, изведени су по плану.

Извршење мисија оружаних снага

Мисија „Одбрана“

Главни напори руководства Министарства одбране, Здружене команде снага и команди видова оружаних снага, као и структура потчињених Министарству одбране, били су усмерени на одржавање и спровођење планова борбене готовости и на развијање модела за рад на свим нивоима, обезбеђивање одрживог управљања команди и јединица ради њихово подизања нивоа оспособљености на виши ниво.

Извршене једномесечне обуке показале су да су припадници БА савладали своје функционалне задатке, како у вршењу дужности, тако и у извештавању команди и јединица приликом довођења на виши ниво борбене готовости. Борбена и мобилизацијска спремност војних јединица БА и структура директно потчињених министарству одбране  задовољава захтеве регулаторних докумената.

Обука за одржавање мобилизацијске готовости одржавале су се на месечном нивоу у јединицама. Припадници мобилизацијских модула познају своје дужности и развили су практичне навике и вештине за обављање задатака током мобилизације.
Анализа попуне резервних снага људством и опремом показала је да је све већи број војника на дужностима подофицира, а у неким случајевима који нису у складу са војним рачуноводством, имаће значајан негативан утицај на понашање војне организације. и борбени састав јединица.

Мисија „Подршка међународном миру и безбедности“

У оквиру мисије „Подршка међународном миру и безбедности“ у 2019. години, припадници и јединице БА учествовали су у девет различитих мисија и операција ван територије Републике Бугарске. Укупан број ангажованих војника био је до 500 по ротацији.
У појачаним снагама за реаговање НАТО (eNRF), Бугарска је изразила спремност да учествује са укупно до 700 војника и два брода.

Војнопоморске снаге су учествовале у Сталној групи противминских бродова НАТО (SNCMG 2) са два противминска брода, у трајању до 40 дана. У сталним поморским граупама НАТО (SNMG 2 и SNMCMG 2), војнопоморске снаге учествују са четири официра на ротацији током периода од шест месеци.

Мисије и операције НАТО

  • Мисија Resolute Support у Авганистану

Република Бугарска учествује са до 160 војника у ротацији, распоређених у националном елементу, групи за електронско извиђање, чети за обезбеђење аеродрома у Кандахару, тим саветника за обуку и официре-инструкторе обуке.

  • Мисија KFORна Косову и Метохији

Република Бугарска учествује у овој операцији са до 29 припадника, распоређених у: команди мисије, специјалној обавештајној групи и мултинационалној интегрисаној групи за контролу кретања.

Поред тога, оружане снаге Републике Бугарске обезбеђују и национални елемент подршке оперативне резервне КФОР, који се састоји од 140 припадника и до 40 техничких средстава. Овај састав је одржавао сталну спремност за распоређивање на територији земље. Иста јединица је била и оперативна резерва за ЕУ операцију Althea у Босни и Херцеговини.

  • Мисија Sea Guardian

У НАТО поморској операцији Sea Guardian, оружане снаге Републике Бугарске учествују са једним бродом (фрегатом) и посадом од 153 припадника ВПС; време ангажовања је до 60 дана.

  • NATO мисија у Ираку

У овој мисији, намењеној саветовању, обуци и спровођењу реформи одбрамбеног сектора Ирака, оружане снаге Републике Бугарске ангажовале су два официра.

Мисије и операције Европске уније

  • Мисија EUFOR Althea

У мисији Althea, оружане снаге Републике Бугарске ангажују до 11 припадника. Поред тога, у резерви се налази једна чета и национални елемент подршке, са 140 припадника БА и до 40 средстава.

  • Мисија EU NAVFOR Atalanta

У мисији EU NAVFOR Atalanta оружане снаге Републике Бугарске ангажују једног официра.

  • Мисија EU NAVFOR MED/SOPHIA

У мисији EU NAVFOR MED/SOPHIA оружане снаге Републике Бугарске ангажују једног официра.

  • Мисија EUTM Mali

У мисији EUTM Mali оружане снаге Републике Бугарске ангажују четворочлани санитетски тим.

  • Мисија EUMM Грузија

У мисији EUMM оружане снаге Републике Бугарске ангажују пет припадника.

Мисија „Допринос националној безбедности у мирнодопско време“

Оружане снаге Републике Бугарске су за задатке пружања помоћи становништву у контроли и превазилажењу последица катастрофа формирале 99 јединица, као и две групе за евакуацију становништва за случај несреће у НЕ Козлодуј (укупно око 1932 људи и 550 средстава технике), као и један транспортни авион и један хеликоптер из састава Ваздухопловних снага, а за задатке медицинске евакуације.

У току протекле године, ове јединице су биле ангажоване на захтев органа локалне самоуправе и Министарства унутрашњих послова – за задатке рашчишћавања снежних падавина, за уништење неексплодираних убојних средстава (уништено је 188 неексплодираних УбС) и сл.

Укупно је пријављено 110 захтева за пружање помоћи становништву, у којима је учествовало 75 јединица, са 946 војника и 273 средстава технике. Потрошена финансијска средства износе 355 828 лева.

Копнене снаге су задржале спремност за учешће и помоћ органима Министарства унутрашњих послова у борби против тероризма. Према Плану Копнене војске за борбу против тероризма, за ове задатке одређено је 30 механизованих и планинских водова за дејство у случају терористичке претње и један модул за АБХО.

Копнена војска је задржале 24-часовну приправност за ојачавање снага на обезбеђењу државне границе у случају повечаног прилива миграната; за овај задатак предвиђено је ангажовање до 350 војника.

Споразум о сарадњи у области одбране са САД

Током 2019. године одржани су састанци Заједничких одбора, Извршног одбора и пододбора Заједничког одбора и донете су одлуке о примени овог споразума, а у вези развоја стандардних оперативних процедура за:

  • заједничко коришћење полигона за обуку Ново Село,
  • заједничка употреба полигона за обуку Ново Село као зоне размештања и обуке НАТО снага,
  • коришћење ваздушног простора Републике Бугарске за летове хеликоптерских јединица америчких оружаних снага, укључујући и прекограничне летове,
  • заштита животне средине на полигону за обуку Ново Село.

Може се закључити да споразум и његова примена и развој пружају значајне могућности и користи за Бугарску и њене оружане снаге у погледу изградње и рада заједничких објеката на бугарској територији, спровођење заједничких активности у разним областима и обезбеђивање значајних ресурса за спровођење. обуке и вежби.

Полигон за обуку Ново Село.

Договорени заједничко бугарско-амерички полигони, као један од главних елемената сарадње у области одбране, су кључни елемент стратешког партнерства двеју земаља.
Развој билатералних односа са Сједињеним Државама у одбрани и ефикасан рад заједничких тела за примену споразума, подржавају напредак оружаних снага Р. Бугарске у испуњењу циљева НАТО способности.

Израда националних доктринарних докумената

Унапређење процеса израде и развоја националних доктринарних докумената настављено је кроз успостављени систем и развијени архитектонски модел публикација у оружаним снагама.

У току године одобрена су за примену ажурирана издања следећих основних доктрина: Доктрина за управљање људским ресурсима; Доктрина финансијског обезбеђења и Доктрина логистике.

Настављено је са  евалуацијом Доктрине за комуникацијски и информациони систем оружаних снага, за који је термин за развој продужен до децембра 2020. године, чиме је процес ажурирања основних доктрина коначно завршен.

Од доктрина подршке наставља се преглед на 11 публикација, а 2020. године биће покренут поступак прегледа/развоја преосталих осам публикација.

Паралелно са процесом развијања доктрина оружаних снага, настављен је развој и ажурирање примењених докумената. Активност прегледа/развоја 16 публикација се наставља.

Наоружање и војна опрема

Главни инвестициони пројекти

У спровођењу Програма управљања владом за период 2017-2021, настављене су активности у вези са главним инвестиционим пројектима, гарантујући превазилажење дефицита критично неопходних одбрамбених способности.

У вези са управљањем портфељним пројектима и пројектним намерама Министарства одбране (укупно 35), у 2019. години организовано је десет састанака Управног одбора пројектног портфеља, на којима су разматрана питања и донете одлуке у вези са реализацијом три главна инвестициона пројекта за модернизацију оружаних снага Републике Бугарске, укључујући ревизију извештаја о одступању, расправу о амандманима и накнадној координацији ажурираних пројеката инвестиционих трошкова, разматрање и/или одобравање захтева за предлог, методологије за процену понуда у оквиру инвестиционих пројеката. Донете су одлуке за ревизију осам предлога за покретање пројекта због непотпуне пројектне документације (нема војно-економске анализе) или потребе да се она прецизира. Да би се превазишли негативни трендови у спровођењу инвестиционих пројеката, одлучено је да се војно-економске анализе размотре по надлежности у Савету о наоружању, пре него што их доставе кандидатима.

Учињено је следеће за спровођење главних инвестиционих пројеката наоружавања и модернизације Оружаних снага:

  • Набавка нових типова борбених авиона и пружање интегрисане логистичке подршке

Потписивањем четири споразума са америчком владом почеће примена пројекта, кроз који ће ваздухопловне снаге добити нову ваздухопловну платформу која испуњава захтеве и стандарде НАТО и изазове безбедносног окружења.

Инвестициони пројекат предвиђа набавку 8 борбених авиона у вредности од 2,1 милијарде лева, а процењени износ укључује: трошкове за набавку авиона; опреме за опслуживање авиона; обуку особља; иницијалну интегрисану логистичку подршку (на период од 3 године); наоружање.

У току активности на спровођењу пројекта одржани су радни састанци са представницима америчке владе и компаније Локид Мартин ради детаљног усаглашавања потребне документације. Упитно писмо послато је у фебруару са писмом понуде и прихватањем понуде за авионе F-16 Block 70. Именован је тим да преговара са америчком владом о војно-техничким и организационим клаузулама уговора о набавци нове врсте борбених авиона.

Укупни финансијски оквир пројекта (1.673 милијарде долара), који је одобрио Конгрес САД, објављен је 3. јуна на веб локацији Агенције за одбрамбену сарадњу и сарадњу (DSCA). Након примања формалних нацрта уговора, они су прегледани и оцењени.

У периоду од 27. до 28. јуна, одржани су разговори између представника Сједињених Држава и Министарства одбране Републике Бугарске и Команде ваздухопловних снага о параметрима и текстовима пристиглих одговора.

Успешна примена пројектних активности припремљена је за закључивање у јулу, са четири споразума са Сједињеним Државама о набавци осам авиона F-16 Block 70 и припадајуће опреме и оружја у вредности од 1 256 153 980 долара, као и њихова ратификација од стране Народне скупштине. Од компаније Локид Мартин и агенције DSCA добијено је уверење да ће почетком 2020. године почети радови на траженим платформама. У складу са постигнутим договором, амерички Конгрес одобрио је помоћ у оквиру Програма за војне финансије са иностранством (FMF) у износу од 56 153 980 USD и тако је коначна цена уговора смањена на 1,2 милијарде долара.

  • Набавка основне борбене опреме за изградњу бојних група батаљона од механизоване бригаде

Рад је настављен на пројекту који би омогућио да се копнена војска наоружа новим борбеним возилом пешадије и омогући дејство у целом низу копнених операција, укључујући дејства ноћу и у екстремним временским условима. Према квантитативном прорачуну, планирано је да се од механизоване бригаде за осам година набави 150 борбених и специјалних оклопних возила за формирање батаљонских борбених група. Укупна максимална вредност пројекта, према финансијском оквиру, износи 1 220 000 000 лева без ПДВ-а.

Пројекат је у фази разматрања, анализе и процене пристиглих понуда од позваних учесника за извршење пројекта. Премијер је издао наредбу за именовање интерресорне радне групе за процену одговора на захтев за предлоге пројеката у оквиру Пројекта инвестиционих трошкова, која је са радом почела 18. децембра. Ова комисија ће прегледати, анализирати и проценити понуде примљене од позваних понуђача (General Dinamics European Land Sistems, Patria, Nekter и ARTEC) за извршење уговора.

  • Набавка вишенаменског модуларног патролног брода за Војнопоморске снаге

Циљ пројекта је набавка нових, најсавременијих патролних бродова способних да учествују у широком спектру морнаричких операција НАТО и ЕУ како би се заменили неки од бродова који се тренутно налазе у оперативној употреби у Војнопоморским снагама, који су совјетског порекла и не подлежу модернизацији.

Фрегата „Смели“ бугарских Војнопоморских снага, совјетског порекла.

Инвестициони пројекат предвиђа набавку два мултифункционална модуларна патролна брода, опремљена потребним сензорима, системима наоружања, аутоматизованим системом управљања ватром и средствима за командовање и контролу. Опсег финансијског оквира пројекта укључује: испоруку два мултифункционална модуларна брода, испоруку бродског и обалног комплета резервних алата и додатака; обуку бродских посада, техничара и интегрисану логистичку подршку у периоду од 3 године након истека гарантног рока за сваки од бродова. Шема за финансирање и реализацију инвестиционог пројекта, коју је одобрио министар финансија, траје шест година, у укупној вредности 984 милиона лева са ПДВ-ом.

Пројекат је у завршној фази разматрања понуда. Наредбом премијера, именована је Интерресорна радна група која ће оценити и рангирати пристигле понуде.

На основу понуда добијених од „Fr. Lurssen Werft GmbH & Co.KG”, „МТГ-Делфин” АД и „FINCANTIERI” S.p.A идентификована су проблематична питања која нису омогућавала да учесници буду оцењени и рангирани. Министар одбране именовао је радну групу за измену конкурса за инвестициони пројекат и израду његових анекса. Обновљен Позив за доставу предлога размотрен је и послан учесницима у октобру.

Почетком децембра две компаније су доставиле ажуриране понуде – немачко бродоградилиште „Fr. Lurssen Werft GmbH & Co. KG“ и италијанска компанија „Fincantieri“, а отворени су на јавном састанку Интерресорне радне групе, која и даље ради.
Следећи корак је припрема извештаја министра одбране Савету министара о резултатима, заједно са предлозима за даље поступање. Након што Савет министара одобри извештај, Министарство одбране ће приступити припреми и потписивању уговора са одабраним извођачем. По успешном окончању поступка, очекује се да ће први брод бити испоручен морнарици до краја 2024. године, а други до краја 2025. године.

  • Делимична модернизација фрегата класе Е-71

Пројекат се реализује на основу потписаних oквирних споразума и додељених средстава у оквиру програма „Циљано централно плаћање и управљање ризиком“. Као главни проблем треба напоменути да упркос до сада додељеним средствима не постоји решење за његово целокупно финансирање. Ако то није предвиђено, постоји могућност да се он не спроведе у планираном року. То ће довести до губитка способности заштите морског суверенитета и смањења интероперабилности са савезницима НАТО и ЕУ најкасније до 2020. године.

Фрегата класе Wielingen пре предаје бугарским Војнопоморским снагама, где је добио име Горди.

Делимична модернизација фрегата класе Е-71 и набавка вишенаменских модуларних патролних бродова не могу се сматрати међусобно искључивим. Узимајући у обзир континуирано кашњење у реализацији инвестиционог пројекта „Набавка вишенаменских модуларних патролних бродова за Војнопоморске снаге“, вероватноћа да морнарица неће моћи обављати задатке који се односе на обезбеђење морског суверенитета и заштите интереса земље у морским подручјима и међународне обавезе – расте.

  • Обнављање летних способности авиона МиГ-29

Настављена је примена споразума постигнутих у оквиру Споразума између влада Бугарске и Пољске о пружању логистичке подршке за авионе МиГ-29, закљученог у октобру 2015. године. Ремонтовани су мотор авиона РД-33 и пумпа регулатор ХП-59А, као и два сензора, за која су пољској страни поднете рекламације. Сви агрегати и делови су враћени Команди Ваздухопловних снага.

  • Повећање капацитета Војнопоморских снага за подводна дејства

Пројекат укључује стицање способности за извођење читавог спектра подводних интервенција у експедиционом формату (без учешћа снага за специјалне операције), у оквиру војних и невојних националних или међународних мисија и операција, у складу са захтевима НАТО и ЕУ.

Пројекат је одобрен за учешће у пакету пројеката у оквиру иницијативе ЕУ за сталну структурирану сарадњу (PESCO), под називом „Модуларни елемент за брзо распоређивање за подводне интервенције[3]“ и оцењен је као приоритет у изградњи одбрамбених способности ЕУ. Осим Бугарске која је координатор пројекта, у пројекту учествују Грчка и Француска, а Италија и Пољска су се придружиле као посматрачи.
Део пројекта PESCO укључује израду прототипа иновативног „Подводног информационог система интервенција[4]“ , за који се очекује да ће бити примењен за финансирање у оквиру Европског програма одбрамбеног индустријског развоја (EDIDP[5]).

Одржани су иницијални састанци у вези с пројектом. 19. априла 2019. године одобрен је документ о покретању пројекта и одлуком Управе пројектног портфеља прешло се на категорију 1 портфеља пројеката Министарства одбране, а то су приоритетни пројекти са обезбеђеним финансирањем. Средства су обезбеђена у оквиру програма „Управљање инвестиционим пројектима за Војнопоморске снаге“.

  • Даљи развој способности за противминско ратовање кроз набавку миноловаца

Средином 2019. године, ради даљег развијања способности противминског ратовања, одлучено је да се набаве миноловци који ће осигурати безбедност пловидбе у националним морским подручјима и допринети колективној одбрани Савеза и пуној имплементацији обавеза Р. Бугарске у погледу противминских дејства.

У новембру је потписан уговор између влада Бугарске и Холандије о куповини и испоруци два миноловаца класе Tripartite, исте из које је и бугарски миноловац Цибър.. Иако су миноловци 2009. избачени из опертивне употребе холандске ратне морнарице, процењено је да је ниво опреме виши од нивоа миноловаца на употреби у Војнопоморским снагама Р. Бугарске. Велики део њихових главних система су модернизовани.

Након преговора, коначна цена за набавку миноловаца и њихове опреме преполовљена је на 1 996 000 ЕУР без ПДВ и без трошкова превоза. У децембру је отворена процедура за превоз бродова, која ће бити организована о трошку бугарске стране.

  • Набавка лаког клипног школског авиона

Настављен је рад комисије за избор и рангирање кандидата за извођача јавних набавки са предметом „Набавка лаких клипних ваздухоплова“, укључујући испоруку четири ваздухоплова, ваздухопловно техничку опрему, алате и средства за одржавање, контролну и мерну опрему, литературу и обуку летачког и техничког особља. Процењена вредност је 2,5 милиона лева без ПДВ. Постоји одлука министра одбране да одабере извођача за јавну набавку. Имплементација овог пројекта повећаће ефикасност почетне обуке будућих пилота.

  • Набавка нових трокоординатних радара

Реализација овог пројекта изузетно је важна за ваздушни суверенитет земље и оперативне способности оружаних снага, јер допуњује могућности повезане са набавком новог типа вишенаменских борбених авиона.

У фебруару је усвојен Документ за иницирање пројекта, са упутствима из његовог делокруга да се елиминише друга фаза (накнадна интегрисана логистичка подршка) и да пројекат остане у оквиру категорије 2 – финансијски необезбеђени пројекти са високим приоритетом пројектног портфеља Министарства одбрана. Измењени документ о иницијативи пројекта усвојен је у мају и остаје у оквиру категорије 2 портфеља пројеката.

  • Набавка аутобуса за јединице оружаних снага

Реализацијом овог пројекта повећаће се мобилност јединица у обезбеђивању њихових свакодневних активности и обуке и смањиће се оперативни трошкови и трошкови одржавања возила.

Према оквирним споразумима закљученим у 2018. години за испоруку 40 нових и 40 рециклираних аутобуса и у спровођењу посебних уговора са њима, у марту је испоручено 28 рециклираних аутобуса укупне вредности 3,83 милиона лева, а у децембру су испоручени. нови аутобуси у вредности од 4,14 милиона лева. Још 20 нових аутобуса у вредности од нешто више од четири милиона лева биће испоручено у априлу 2020. године. Имплементација пројекта ће се наставити у 2020. години.

Развој капацитета у сарадњи са савезницима и партнерима

  • Мултинационални стратешки програм ваздушног транспорта (SAC[6] C-17)

У оквиру учешћа у програму затражено је и усвојено 28 сати лета са авионима С-17, са ресурсом од 65 сати лета годишње, од чега 6,5 сати за обуку и оспособљавање посада. Искоришћени ресурс сати лета коришћен је за превоз преко 300 припадника БА, 0,4 тоне муниције и 38 тона терета, а у вези ангажовања контингента БА у мисији Resolute Support у Авганистану. Превоз лица и терета у Авганистан обављен је заједничким летовима са Румунијом, што је довело до уштеде од шест сати лета од годишњег ресурса Бугарске. Преостали лимит програма за 2019. годину, који износи 25 сати лета, предложен је Центру за координацију кретања у Европи – Ајндховен, Холандија, да би га на крају ове године искористиле земље учеснице програма размјене авиона АTARES[7]. На крају године није било информација о захтевима за коришћење ресурса које је понудила бугарска страна.

Припадник контингента БА у мисији Resolute Support у Авганистану
  • Ваздушни превоз који обезбеђује Централна команда САД (USCENTCOM[8])

За време ротације бугарског контингента који учествује у НАТО мисији Resolute Support у Авганистану, додатно је коришћен стратегијски ваздушни транспорт који је обезбедила Централна америчка војна команда, а који је превозио скоро 300 војника и 16 тона опреме.

  • НАТО савезнички програм за надзор земље (AGS[9])

Бугарска наставља своје учешће у овом програму са још 14 савезника. Програм је у завршном стадијуму развојне фазе. Прве две беспилотне летелице Global Hawk испоручене су у главну оперативну базу Сигонела, Италија, у новембру и децембру. Сва средства која доспевају у оквиру оперативног и административног буџета програма према договореном националном доприносу су уплаћена, а преостала средства која ће бити уплаћена у 2020. години утврђена су у припремљеном финансијском оквиру за тај период. Бугарска стриктно испуњава своје обавезе према Програму меморандума о разумевању.

  • Пројекти у оквиру програма НАТО инвестиција у безбедност (NSIP[10])

Планирање и реализација пројеката у оквиру овог програма повезана је, с једне стране, искључивом одговорношћу савезника у Алијанси, а с друге, с високом динамиком која произлази из безбедносног окружења. Постигнуте способности омогућавају земљи да гради објекте на високом технолошком нивоу и уводи иновације како у војном тако и у цивилном инжењерству.

Кренуло се са достизањем следећих оперативних способности НАТО:

  • способност за „Прихват, распоређивање и накнадно кретање јединица“, који ће се користити за изградњу објеката за прихват у ваздушним базама, лукама, станицама за слетање и размештањем;
  • способност „Препозиционирање“ која је осмишљена за репозиционирање опреме и материјала како би се олакшало брзо кретање заједничких снага са врло високим степеном готовости;
  • способност „Опрема за допуну горивом у ваздуху“ и „Одбрамбена и офанзивна ваздухопловна средства“, која се односи на ваздушне способности у зони одговорности Заједничке команде у Европи;
  • као и постизање морнаричких способности изградњом инфраструктуре за пристаниште.

У протеклој години Р. Бугарска је известила о високом степену ефикасности у погледу управљања и реализације бугарских НСИП пројеката и задржала свој високи позитивни имиџ учесника у програму

  • Пројекти у оквиру америчких програма безбедносне помоћи и повереничких фондова

Средства обезбеђена у оквиру америчких програма и повереничких фондова у 2019. години утрошена су на подизање нивоа интероперабилности за учешће у савезничким и заједничким операцијама, стицање нових способности и попуњавање празнина у циљевима НАТО способности, као и за пружање подршке за спровођење мисија оружаних снага. Постоји 51 уговор, са анексима, финансирани у оквиру америчких програма и повереничких фондова, различитих нивоа, с укупном количином испоручене опреме у износу од 2 377 338 долара.

  • Програм продаје иностране војне продаје (FMS[11])

У 2019. години, први пут је склопљено шест уговора у оквиру овог програма, који су финансирани на националном нивоу, и то:

  • четири уговора за набавку осам вишенаменских авиона F-16 Block 70 за Ваздухопловне снаге у вредности од 1256153980 долара;
  • лиценце за систем и техничку подршку JCATS[12] система, укључујући лиценце за софтвер Linux, верзије Red Hat Enterprise Linux (RHEL) и обуку за нову опрему за команду здружених снага и полигон Чаралица, у вредности од 416 396 долара;
  • уговор за „Материјал, набавку опреме, ажурирања софтвера, услуге и обуку за одржавање производне линије за металне конструкције UBM[13] за Ваздухопловне снаге у вредности од 478 651,21 долара;
  • Програм страног финансирања војске (FMF[14])

У складу са FMF уговорима, испоручена је опрема у вредности од 909 124 долара, и то: опрема за спашавање и гашење пожара за хитне случајеве на заједничким објектима за 3. ваздушну базу Граф Игнатијево; падобрани за падобранске системе са округлом куполом МС-6 за 24. ваздухопловну базу Крумово; резервни делови за беспилотне летелице RAVEN RQ-11B; софтвер за модернизацију навигационих система две фрегате класе Е- 71, један миноловац класе Flower и један миноловац класе Соња; комуникацијска и информациона опрема (хардвер и софтвер) за изградњу лабораторија за изучавање страних језика; резервни делови за инжињеријску и специјалну технику (виљушкар „ATLAS II“ и утоваривач „Halverson“).

RAVEN RQ-11B
  • Програм за изградњу капацитета (CBP[15]/2282)

Према уговорима у оквиру овог Програма, испоручена је опрема у вредности од 838 747,61 долара, као што су: резервни делови за систем беспилотних летелица Aerosonde Mark 4.7 и резервни делови за чамце.

  • Европски фонд за помоћ у систему одбране Европе (ESAF[16])

Према ESAF уговорима, испоручена је опрема у вредности од 649 169,32 долара, међу којој су и: командно-управљачка опрема за комуникацију и контролу тактичке групе у оквиру Здружене команде за специјалне операције и набавка тешких транспортних система за потребе копнене војске; комуникациона и информатичка опрема за Тактички оперативни центар 61. механизоване бригаде.

Људски ресурси

Стање људских ресурса у Министарству одбране и Оружаним снагама

Руководство Министарства одбране наставило је политику превазилажења малог степена попуњености оружаних снага и стварање услова за већу мотивацију кандидата за улазак у оружане снаге. Као резултат предузимања свеобухватних мера (повећање плата војника у просеку 10% другу годину заредом; спровођење информативне кампање „Буди војник“; законодавне иницијативе и промене подзаконских аката), последњих неколико година заустављен је тренд одлива војника. Да би се продубио позитиван ефекат ових акција, у буџету за 2020. годину су обезбеђена средства за повећање плата војника у просеку за око 10%.

У складу са Планом 2020. извршене су организационе и кадровске промене, услед којих је бројно стање људства у Министарству одбране, структурама директно подређеним министру одбране и бугарској војсци повећане за 426 војника и седам цивилних лица, док се добровољна резерва смањила за 437 људи.

На дан 31. децембра 2019. укупна попуна система одбране Р. Бугарске људством износила је 79,27 %, односно: Здружена команда снага – 77%; Копнена војска – 74%; Ваздухопловне снаге – 88%; Војнопоморске снаге – 85%; Здружена команда за специјалне операције – 73%, Министарство одбране и структуре под директном надлежношћу министра одбране – 80%.

Број запослених у добровољној резерви износио је око 13,7%.

Мањак припадника војске по категоријама је следећи: официри – 19%; официрски кандидати – 10%; подофицири – 9%; војници (морнари) – 29%.

Упоредна анализа показује да је попуна Министарства одбране и структура директно потчињених министру одбране и Бугарској војсци у 2019. години остала на истом нивоу као и 2018. године.

Да би се побољшали услови за службу у резерви и у спровођењу главних приоритета Програма управљања државом, припремљен је Нацрт закона о измени Закона о резерви оружаних снага, који предвиђа увођење регрутовања у добровољну резерву као облик добровољне војне службе.

Основна и специјалистичка обука организована је за бугарске држављане без војне обуке, желећи да је примене у складу са чл. 59. Закона о резерви оружаних снага. Основну обуку похађало је 110 грађана, а специјалистичку њих 47, који су стекли војноевиденциону специјалност.

Анализа демографских тенденција и друштвено-економских процеса намеће закључак да су поједини региони земље исцрпљени кандидатима који су вољни и способни да се придруже оружаним снагама и обављају професију војника. Одлазак војника из оружаних снага и погоршаање попуне типично је како за регионе у којима је већи економски раст и веће плате, али и за оне са малим природним прираштајем становништва, где нема младића и жена који испуњавају критеријуме за војну службу.

Запошљавање и каријерни развој

Предузете су мере за побољшање поступака за пријем, вршење и отпуштање из војне службе. Ове сложене мере (скраћивање рокова за конкурсе, смањење трошкова кандидата за учешће на њима) довеле су до позитивног ефекта на регрутовање кандидата за војну службу.

У Копненој војсци одржана су четири конкурса за пријем у војну службу лица која су завршила средњу школу у грађанству. На конкурсима за попуну 597 радних места, пријавило се 848 кандидата, од којих је њих 392 испуњавало услове избора.

У Ваздухопловне снаге примљено је 77 људи. Спроведена су два конкурса, којима је била предвиђена попуна 192 формацијских места. Настављају се поступци за пријем рангираних кандидата са другог конкурса за 115 слободних места.

У Војнопоморским снагама су одржана два конкурса за попуњавање 200 слободних радних места путем пријема лица која су одслужила војну службу (кадровска војна служба) и лица која су завршила државне школе или више средње школе у ​​земљи и иностранству. Од 232 особе које су поднеле документе, 135 је примљено на упражњена формацијска места.

Што се тиче резервног састава, објављена су две наредбе МО за регрутовање бугарских држављана у добровољну резерву за преко 1000 формацијских места, односно за бугарске држављане који су се претходно налазили у војној служби – без конкурса и за бугарске држављане који нису никада били у саставу оружаних снага Р. Бугарске—са конкурсом.

Детаљ са спровођења информативне кампање „Буди војник“

Уговори о служењу у добровољној резерви потписани су са 36 људи. У 2019. години број закључених уговора о служби у добровољној резерви оружаних снага остао је на истом нивоу, за разлику од претходне две године, када су се стално смањивали. Међутим, број резервиста и даље је далеко мањи од планираног за 2019. годину – 1000 људи. На крају 2019. било их је свега 410.

Као резултат информативно-рекламне кампање на Националном војном универзитету „Васил Левски“ и на Вишој поморској школи „Никола И. Вапцаров“ за академску 2019. и 2020. године јавило се 211 кандидата за кадете.

За припрему бугарских држављана за одбрану отаџбине 2019. године у Центру за основну обуку и Националном војном универзитету „Васил Левски“ одржана је основна војна обука 48 бугарских држављана на основу чл. 59. Закона о резерви оружаних снага. Они су добили звање резервисте и укључени су у војне евиденције. Поред тога, 139 бугарских држављана прошло је специјалистичку војну обуку ради стицања војне специјалности.

Циљеви у 2020. години

Министарство одбране остаје посвећено решавању најнужнијих проблема оружаних снага. Активности ће током 2020. године бити усмерени на:

  1. Успешно окончање планираних активности и активности из Прегледа одбране, као резултат којих ће се 2020. године развити: дугорочни, свеобухватни и финансијски обезбеђени Програм за развој одбрамбених способности Оружаних снага до 2032. године, на основу њега Плана за развој оружаних снага до 2026. и програм инвестиционог плана до 2032. За практичну примену ових докумената биће израђене нове инструкције министра одбране о одбрамбеној политици за период 2021-2024;
  2. Ефикасно спровођење активности у оквиру пакета „Циљеви способности 2017“ НАТО, као важан приоритет политике одбране;
  3. Успешан завршетак активности у оквиру Програма 2020. и Плана 2020, узимајући у обзир резултате прегледа њихових спровођења у 2018. години;
  4. Имплементација Националног плана за повећање расхода за одбрану на 2% БДП-а Републике Бугарске до 2024. године уз ефикасно и ефективно трошење средстава;
  5. Имплементација главних пројеката модернизације Копнене војске и Војнопоморских снага;
  6. Реализација активности везаних за пројекат „Набавка нових типова борбених авиона“, пре свега: изградња потребне инфраструктуре за F-16; обука пилота и техничара; индустријска сарадња;
  7. Спровођење активности на спровођењу безбедносних мера и иницијатива које се односе на прилагођено присуство НАТО на Црном мору, укључујући успостављање Поморског координационог центра НАТО у Варни;
  8. Развој стратешког дијалога између Бугарске и Сједињених Држава и развој и усвајање плана за билатералну сарадњу у области одбране са десетогодишњим роком, са конкретним активностима и роковима за спровођење;
  9. Изградња способности за сајбер одбрану и развој концептуалне и доктринарне базе сајбер одбране;
  10. Развој Министарства одбране као потпуно интегрисане и ефикасне институције;
  11. Примена адекватног пакета мера за одржавање службе обученог и мотивисаног људства и за повећање интересовања за војну професију;
  12. Спровођење сложених мера које имају за циљ јачање тенденција да број примљених војника надмаши број оних који су напустили и створи услове за постепено превазилажење проблема слабе попуне људством и добровољне резерве;
  13. Убрзавање процеса ослобађања од имовине која више није потребна систему одбране и обезбеђивање смештаја за војнике кроз уступљено право грађења;
  14. Развој способности за ефикасну стратешку комуникацију као подршка спроведеној одбрамбеној политици.

[1] Crisis Management Exercise

[2] South Eastern Europe Exercise and Training Network

[3] Deployable Modular Underwater Intervention Capability Package – DIVEPACK

[4] Comprehensive Underwater Intervention Information System – CUIIS

[5] European Defense Industrial Development Program

[6] Strategic Airlift Capability

[7] Air Transport, Air to Air Refueling and other Exchanges of Services

[8] The United States Central Command

[9] Alliance Ground Surveillance

[10] NATO Security Investment Program

[11] Foreign Military Sales

[12] Joint Conflict & Tactical Simulation

[13] Ultimate Building Machine System

[14] Foreign Military Financing

[15] Capacity Building Program

[16] European Security Assistance Fund

Поделите:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *